Isparavanje pojava prelaska tečnosti u plinovito stanje. Druga vrsta isparavanja je kipljenje, koji se odlikuje mjehurićima zasićenih parom tokom formiranja u tekućoj fazi. Para proizvedena u kotlu je još jedan primjer isparavanja koje se javlja direktno iz čvrste u zasićenu fazu pare. Isparavanje koje nastaje izravno iz čvrste faze ispod tačke topljenja, što se obično javlja kod leda na ili ispod nule ili kristala naftalina.
U prosjeku, mali dio molekula u čaši vode ima dovoljno toplotne energije za napuštanje tekućine. Molekula vode iz zraka uđe u vodu u čaši, ali sve dok je relativna vlažnost kontaktnog zraka manja od 100% (zasićenje), u zraku će biti ostatak prenenenih molekula vode. Vode u čaši se hladi evaporacijom, sve dok se ne postigne ravnoteža u kojoj atmosfera snabdijevanja toplotom ne bude otklonjenja isparavajućom vodom. U zatvorenom okruženju, voda bi isparavala dok zrak ne bude zasićen.
Pri dovoljnoj temperaturi, tekućina će se brzo pretvoriti u paru (vidi vrelište). Kada se molekule sudaraju, prenose energiju jedne drugima u različitim stepenima, na osnovu toga koliko su se sudarale. Ponekad je taj prenos je tako jednostrano za molekule koje su blizu površine, što završava s dovoljno energije za “bijeg”.
Kondenzacija je obrnut proces (prelazak iz gasovite u tečnu fazu). Fazni prijelaz se dešava na karakterističnoj temperaturi pri određenom pritisku.